De­žur­ni kri­ti­ča­ri na­sta­vlja­ju da tu­ma­če po­ru­ke iz Bri­se­la, što je lo­gi­čan na­sta­vak nji­ho­vog mo­ral­nog i po­li­tič­kog po­sr­nu­ća, sa­op­štio je ju­če u Skup­šti­ni, to­kom pre­mi­jer­skog sa­ta, pred­sjed­nik Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić na­sta­vlja­ju­ći prak­su vri­je­đa­nja po­li­tič­kih ne­is­to­mi­šlje­ni­ka.
– Kad već ni­je­su uspje­li, slu­že­ći se naj­če­šće de­nun­ci­ra­njem sop­stve­ne dr­ža­ve, da do­bi­ju na­klo­nost na naj­vi­šim adre­sa­ma Evrop­ske uni­je i NA­TO-a, sa­da bez­oč­no sum­nji­če i kri­ti­ku­ju naj­vi­še zva­nič­ni­ke u Bri­se­lu za­to što afir­mi­šu na­pre­dak nji­ho­ve ze­mlje. Ne znam sli­čan pri­mjer u svi­je­tu – na­gla­sio je Đu­ka­no­vić.
Pre­mi­jer je oci­je­nio da vla­sni­ci ze­mlji­šta nad ko­jim tre­ba da se iz­vr­ši eks­pro­pri­ja­ci­ja re­ke­ti­ra­ju dr­ža­vu, ne že­le­ći da ga pro­da­ju po ci­je­ni ko­ju im je dr­ža­va od­re­di­la, alu­di­ra­ju­ći na mje­šta­ne Bu­lja­ri­ce gdje ka­tar­ski in­ve­sti­to­ri pla­ni­ra­ju iz­grad­nju eks­klu­ziv­nog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa. Ka­zao je da ga ču­di „po­vi­še­na tem­pe­ra­tu­ra” ko­ja se stva­ra oko pred­lo­že­nog za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji.
– Pred­lo­gom se po­ku­ša­lo iz­bje­ći ono što se do sa­da u prak­si de­ša­va­lo, a to je da se ne­što pro­gla­si jav­nim in­te­re­som, pa se on­da od­la­že po ne­ko­li­ko go­di­na da se ono sta­vi u funk­ci­ju zbog su­đe­nja oko vi­si­ne na­kna­de. Ako je in­te­res da se od­la­že eko­nom­ski raz­voj, ne­ma pro­ble­ma. Ne­do­pu­sti­vo pu­no ka­sni­mo sa raz­vo­jem i ne tre­ba da kre­i­ra­mo no­va mje­sta u si­ste­mu ko­ja će bi­ti upo­ri­šta ka­šnje­nju. Umje­sto to­ga tre­ba re­ći i ovo je pro­gla­še­no jav­nim in­te­re­som i tre­ba da bu­de sta­vlje­no u funk­ci­ju op­šteg na­pret­ka Cr­ne Go­re, a dr­ža­va i njen bu­džet su u oba­ve­zi da u ro­ku od 15 da­na iz­mi­re oba­ve­zu do­sa­da­šnjem vla­sni­ku ne­kret­ni­ne po pra­ved­noj for­mu­li ko­ju ne­ko mo­ra da utvr­đu­je. Pra­ved­na for­mu­la ni­je ono što je sva­ko za­mi­slio u svo­joj gla­vi da bi mo­gao da uci­je­ni dr­ža­vu i pro­da­je me­tar kva­drat­ni ze­mlji­šta po par hi­lja­da eura. Ka­da se to ra­di po­ku­ša­va se re­ke­ti­ra­ti dr­ža­va, i to se ta­ko zo­ve. Ova dr­ža­va se kroz ci­je­lu isto­ri­ju, uklju­ču­ju­ći i naj­no­vi­ju, su­o­ča­va sa per­ma­nent­nim na­po­ri­ma za nje­nim re­ke­ti­ra­njem –na­gla­sio je pre­mi­jer.
Šef klu­ba po­sla­ni­ka DPS-a Mi­lu­tin Si­mo­vić pi­tao je pred­sjed­ni­ka Vla­de ko­je su ključ­ne po­ru­ke sa ne­dav­nih sa­sta­na­ka ko­je je imao sa zva­nič­ni­ci­ma Evrop­ske uni­je i NA­TO-a. Đu­ka­no­vić je sa­op­štio da po­ru­ke ko­je su se ču­le to­kom tih su­sre­ta pred­sta­vlja­ju pri­zna­nje za do­stig­nu­te re­zul­ta­te i ohra­bre­nje da se na­sta­vi sa is­pu­nja­va­njem oba­ve­za na pu­tu evrop­skih i evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja.
– Sva­ko nor­ma­lan se ra­du­je po­ru­ka­ma iz Bri­se­la, sva­ko ko že­li do­bro se­bi i svo­joj po­ro­di­ci –oci­je­nio je pre­mi­jer.
U od­go­vo­ru na pi­ta­nje li­de­ra Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Dar­ka Pa­jo­vi­ća na­veo je da sto­pa kri­mi­na­li­te­ta u Cr­noj Go­ri opa­da, a da to što ne­ka ubi­stva još ni­je­su ra­svi­je­tlje­na iza­zi­va ne­la­go­du. Pa­jo­vić je Đu­ka­no­vi­ća pi­tao šta Vla­da či­ni i šta će či­ni­ti da se broj ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va sma­nji, a ne da se po­ve­ća­va.
– Ve­li­ki broj ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va op­te­re­ću­je po­li­tič­ke či­ni­o­ce, gra­đa­ne i dr­ža­vu. I da­lje se 43 ubi­stva vo­de kao ne­ra­svi­je­tlje­na. Ni­je do­bra či­nje­ni­ca da ubi­stva vi­so­kih po­li­cij­skih i funk­ci­o­ne­ra ANB-a kao i di­rek­to­ra i glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” osta­ju i da­lje ne­ra­svi­je­tlje­na. Ne­ču­ve­no je da ANB, ko­ja rev­no­sno pra­ti šta ra­de opo­zi­ci­o­ni po­li­ti­ča­ri, NVO i me­di­ji, ne mo­že da uđe u trag na­ru­či­o­ci­ma i iz­vr­ši­o­ci­ma tih ubi­sta­va –na­veo je on.
Pred­sjed­nik Vla­de je ka­zao da je u vi­še na­vra­ta od­go­va­rao na ovu te­mu i do­dao da se sto­pa kri­mi­na­li­te­ta u Cr­noj Go­ri sma­nju­je.
– Broj kri­vič­nih dje­la ubi­stva je u opa­da­nju, sa iz­u­zet­kom 2014. go­di­ne. Ima­mo vi­sok ste­pen raz­ri­je­še­no­sti kri­vič­nih dje­la ubi­stva. Na­ža­lost, još ne­ma sa­zna­nja ko­ja bi do­ve­la do po­či­ni­la­ca od­re­đe­nih ubi­sta­va, sa­mim tim ne­ma ni nji­ho­vog pro­ce­su­i­ra­nja i iz­ri­ca­nja od­go­va­ra­ju­ćih ka­zni. Vje­ru­jem da zbog to­ga svi osje­ća­mo ne­la­go­du i od­go­vor­nost. Isto ta­ko vje­ru­jem da nam kao gra­đa­ni­ma im­po­nu­je po­tvr­đe­no sa­zna­nje da ži­vi­mo u dr­ža­vi u ko­joj je za iz­ri­ca­nje pra­vo­sna­žnih pre­su­da po­treb­no ima­ti neo­bo­ri­ve do­ka­ze – na­gla­sio je pred­sjed­nik Vla­de.
Tvr­di da je do­bar dio ne­ri­je­še­nih ubi­sta­va po­sle­di­ca po­sto­ja­nja ozbilj­nih kri­mi­nal­nih gru­pa u re­gi­o­nu, ko­je na­sta­vlja­ju ob­ra­ču­ne.
– I da­nas se do­ga­đa ob­ra­čun kri­mi­nal­nih gru­pa ko­je vo­de ne­mi­lo­srd­nu bit­ku za pre­stiž u oba­vlja­nju ne­za­ko­ni­tih po­slo­va u re­gi­o­nu za­pad­nog Bal­ka­na – na­veo je Đu­ka­no­vić.
Pa­jo­vić je re­kao da je od­go­vor­nost Đu­ka­no­vi­ća za ne­ra­svi­je­tlje­na ubi­stva ja­ko ve­li­ka. Pod­sje­ća­ju­ći da je ri­ječ o pe­ri­o­du od 25 go­di­na, ka­zao je da bi tre­ba­lo pod­sta­ći dr­žav­nog tu­ži­o­ca da se po­za­ba­vi ne­ri­je­še­nim ubi­stvi­ma.
– To je ja­ko do­bro­do­šlo. Su­šti­na su re­zul­ta­ti, pi­ta­nje od­go­vor­no­sti i po­tre­ba gra­đa­na da zna­ju šta se de­si­lo i da iz­ve­de­mo pred li­ce prav­de one ko­ji su to ura­di­li – na­gla­sio je li­der Po­zi­tiv­ne.
Đu­ka­no­vić je od­go­vo­rio da je nje­go­va od­go­vor­nost ne­po­bit­na i da se za­la­že da se di­fe­ren­ci­ra ko no­si svoj dio od­go­vor­no­sti.
Izet Bra­lić (SDP) je pi­tao ko­je mje­re Vla­da pla­ni­ra ve­za­no za rav­no­mjer­no opre­ma­nje obra­zov­nih usta­no­va u Cr­noj Go­ri. Pre­mi­jer je od­go­vo­rio da Vla­da po­sve­ću­je po­seb­nu pa­žnju za stva­ra­nje jed­na­kih uslo­va za obra­zo­va­nje.V.R.


Plje­vlja­ci da ne idu u Pod­go­ri­cu

U ime klu­ba sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka No­vi­ca Sta­nić pi­tao je za­što Vla­da i osta­le in­sti­tu­ci­je ne pred­u­zi­ma­ju ni­šta da po­mog­nu Plje­vlji­ma, ko­ja su su­o­če­na sa te­škim za­ga­đe­njem. Đu­ka­no­vić je od­go­vo­rio da se pro­blem za­ga­đe­nja Plje­va­lja mo­že ri­je­ši­ti je­di­no to­pli­fi­ka­ci­jom, što je pred­vi­đe­no iz­grad­njom dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne.
Sta­nić je, ko­men­ta­ri­šu­ći od­go­vor, ka­zao da Plje­vlja­ci­ma je­di­no pre­o­sta­je da se se­le, na šta je Đu­ka­no­vić ka­zao da im sa­vje­tu­je da to ne či­ne, jer je u tom gra­du pro­sječ­na pla­ta ve­će ne­go u Pod­go­ri­ci.
Šef po­sla­nič­kog klu­ba Bo­šnjač­ke stran­ke Al­mer Ka­lač pi­tao je šta će Vla­da pred­u­ze­ti ra­di za­u­sta­vlja­nja sve ma­sov­ni­jeg ise­lja­va­nja sta­nov­ni­štva sa sje­ve­ra i iz dru­gih ne­raz­vi­je­nih pod­ruč­ja. Đu­ka­no­vić je od­go­vo­rio da je po­tre­ban niz ko­ra­ka ka­ko bi spri­je­či­li da­lje ise­lja­va­nje.
– To pod­ra­zu­mi­je­va rad na rav­no­mjer­nom eko­nom­skom raz­vo­ju za­sno­va­nom na kon­ku­rent­no­sti i stva­ra­nju pro­sto­ra za za­po­šlja­va­nje – is­ta­kao je on.


For­mi­ra­ti mi­ni­star­stvo za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu

Li­der SNP-a Sr­đan Mi­lić po­sta­vio je pi­ta­nje pre­mi­je­ru u ve­zi sa po­re­skom po­li­ti­kom. Tra­žio je po­dat­ke ko­li­ko je gra­đa­na pla­ti­lo po­rez na ne­po­kret­no­sti, a da ni­je­su bi­li upi­sa­ni kao vla­sni­ci već kao ko­ri­sni­ci.
– Na­sta­vlja se po­li­ti­ka oti­ma­nja od si­ro­ma­šnih i da­va­nja bo­ga­ti­ma, ko­ja ne­ma upo­ri­šta u za­ko­ni­ma – oci­je­nio je on.
Đu­ka­no­vić je uka­zao na ne­pre­ci­znost za­kon­ske nor­me ko­ju su op­šti­ne raz­li­či­to tu­ma­či­le i ko­ri­sni­ke ne­kret­ni­na tre­ti­ra­le kao po­re­ske ob­ve­zni­ke.
– Za­ko­nom je utvr­đe­no da je po­re­ski ob­ve­znik ko­ri­snik ne­po­kret­no­sti či­ji je vla­snik dr­ža­va. Naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin da pri­ba­vi­te po­dat­ke o bro­ju po­re­skih ob­ve­zni­ka i na­pla­će­nom iz­no­su je u ko­re­spon­den­ci­ji sa lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
Mi­lić je pro­ko­men­ta­ri­sao da je Cr­noj Go­ri neo­p­hod­no for­mi­ra­nje mi­ni­star­stva za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu.